To sam ja...

 

        Drugi me smatraju duhovitom osobom.Osobom koja ima ukusan smisao za humor.Tako kažu..Želim da napišem nešto smešno, da potencijalni čitalac umre od smeha, da mu se zategnu obrazi. Možda kad bih ispričao vic? Ispričao, a ne napisao. Ne znam ni sam.

        Evo ta crvena boja, recimo, ona je specifična. Crvena boja je upozoravajuća. Sa njom se obeležava neka opasnost. Bezveze. Zašto crvenom? Evo ja sam daltonista i meni je svejedno kojom će bojom opasnost, od bilo čega, biti obeležena. Kada stanem ne semaforu uopšte me ne interesuje koja je boja na važnosti. Ja znam šta je gore, a šta je dole, i to mi je dovoljno. Sad se vi pitate kako ja imam vozačku dozvolu, jelte? E ,pa neću da vam kažem.Ma, to je bila prevara godine. Za svoju anomaliju sam saznao još kao dete,ali nisam tome pridavao značaja.

-Mama ,vidi kako je lepa ova zelena ribica u akvarijumu-kažem ja.

-Sine, to jeste ribica i lepa je, ali je crvena.

Eto i sad ona meni priča koje je boje.Meni je zelena i nemam ništa protiv što je mami crvena.Nije mi bilo jasno zašto sam joj smešan.Međutim, ovakve situacije su me dovele do toga, da se zapitam šta samnom nije uredu.Nekako sam živeo sa mojim bojama i vešto skrivao moj problem.Kako sam rastao, tako su dolazili na red razni lekarski pregledi, pa sam prvi put bio označen kao daltonista na pregledu za radnu knjižicu.Posle niza obavljenih pregleda kod raznih specijalista dolazi na red i očni.Dobar dan, dobar dan, i vadi on meni(lekar) neku knjigu.Mislim se ja, pa nećemo valjda čitati ovde? Otvara čovek knjigu i kaže:

-Koji broj vidite ovde?

-Broj?

-Da, broj?-promrmlja lekar.

-Dvanaest.

-A ovde?-okrenuo je još par listova

-Hm, ne vidim nikakav broj.

-A ovde?

-Nema tu broja-kažem ja.

-Dobro, sedite.

(Test o kome pišem je delo Šinobuu Išihara,profesora sa Univerziteta u Tokiju,koji je prvi put objavljen daleke 1917 godine)

I tako meni doca lepo napisa dijagnozu.Dejane, ti si delimični daltonista i ne razaznaješ crvenu i zelenu(dihromatija).Hvala i do viđenja.Dobio sam radnu knjižicu i sada znam da ne mogu biti moler.Baš lepo, a taman sam mislio da krečim kući, pa sad ne moram.I tako sam otišao sa saznanjem kakvih lekara ima u ovom Domu zdravlja.U svakom slučaju nisam tada ni pretpostavljao koliko će mi  ovo iskustvo biti korisno.

Nakon dve godine, pri prijavi za polaganje, za vozačku dozvolu, trebao sam doneti i lekarski ispit. Gde se radi taj lekarski?Pa tamo kod Spens-a, gde si obavljao pregled za radnu knjižicu.Aha, dobro, znam gde je.Kako i ne bi kad me onaj tamo dijagnostikovao. Sutradan uplatim prateće takse, ponesem zdravstvenu knižicu i zaputim se u Dom zdravlja.Stanem na šalter.

-Dobar dan.

-Dobar dan.Idete prvo u sobu četiri, a onda će vas dalje uputiti na sledeće preglede.

Sledeće preglede?Hm, ovo mi poznato zvuči.Sve mi miriše, da ću se opet sresti sa onim čikicom koji ima one čudne knjige sa nevidljivim brojevima.Čekaj Dejane, pa ti brojevi i nisu tako bitni?Kako nisu, pa na semaforu postoji crvena boja!E, to mi nije palo na pamet.Vidiš kako je dobro kada iz tebe progovara alter ego.Zaboravim ja na tu sobu broj četiri i izađem napolje.Sednem na klupicu, zapalim pljugu i razmišljam o posledicama pregleda kod famoznog doktora.Ako mi bude napisao da sam daltonista i da nerazaznajem CRVENU neću sigurno moći da dobijem dozvolu za polaganje.Jer, jelte, na semaforu postoji crvena, a ja je ne vidim.Zašto su stavili crvenu?Zašto nije braon, ili plava?Ma ta crvena mi je sada problem broj jedan.Da rizikujem, da odem na pregled, pa možda i ubodem neki broj?Ne, neeee.Sigurno postoji neka bolja ideja.Zapalim ja još jednu, da mi nikotin pomuti malo te sive ćelije.Možda u magli dima cigarete budem video neko bolje rešenje.Aha, upalila se lampica...Da, daaaa, ova ideja bi mogla da prođe, ha,ha,ha...Pođem kući da potražim brata, Žareta, i sve odložim za sutra!

-Dobar dan.

-Dobar dan.Izvolite.-to je onaj isti glas od juče.

-Znate, ja sam juče bio ovde i nisam uspeo da izvršim preglede.Morao sam hitno da odem.Da li bih mogao danas da izvršim preglede?-sada znam da su u pitanju pregledi.

-Da, da, možete.Idete u sobu četiri, a dalje će vas uputiti na ostale preglede.Da li imate onaj karton od juče?

-Imam.

-Odlično.Možete da sačekate ispred sobe četiri.

-Puno hvala!

Zavalimo se Žare i ja u stolice i čekamo red ispred sobe četiri, u kojoj me čeka pregled opšteg zdravstvenog stanja.Posle kratkog čekanje eto i mene.Kuc-kuc.Ko je?Ja sam, onaj crvendać.

-Dobar dan.Vašu ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu i sedite.

-Izvolite.Hvala.-skroz sam bio ljubazan.

Dok me doktor opšte prakse pregledao fina medicinska sestrica je lepo i detaljno popunjavala karton sa mojim podacima iz lične karte, a ja sam odgovarao na pitanja o istoriji bolesti moje porodice.Čitava procedura nije dugo trajala i sestra mi je nakon pregleda lepo objasnila kojim putem ću obaviti sledeće preglede kod doktora specijalista.Da, među tim pregledima me čeka i onaj doca sa njegovom knjigom, koja je za mene nerešiva jednačina.Uzeo sam svoja dokumenta i izašao sam iz sobe broj četiri uljudno se javivši.U čekaonici me je čekao Žare ,i sad, možda predosećate, dolazi njegovih pet minuta!Da, pogodili ste, moj brat je majstor za crvenu, on je velemajstor za ove lude brojeve, ma on je genije.Sledeće preglede je obavio Žare u moje ime.Postojala je opasnost da mu na nekom od pregleda zatraže ličnu kartu, ali na svu sreću to se nije dogodilo.Lepo je moj bata, inače ekspert za crvenu, odradio ostatke pregleda i famozni Išihara test.

-Jesi obavio sve preglede?

-Ma bez problema.-kaže Žare

-A jesu ti tražili ličnu?

-Ma kakvi, samo su prepisivali podatke iz kartona...

I tako, ja lepo odradim sve testove bez problema i bez ikakvih dijagnoza.Vozačku dobio i da znate da je u saobraćaju jedan lik koji ne prepoznaje crvenu.Ne bojte se, nisam do sada, hvala Bogu, skrivio ni jedan udes, dao Bog i neću.Nego, jel neko spomenuo da je crvena boja upozoravajuća?Vidite kako život ume da bude šaljiv, ironičan, klovnovski.Ja sam, verovali, ili ne, oženio crvenokosu devojku, koja je prirodno smeđe boje, ali se uspešno farba u crveno godinama.Da,da-crvenokosu, a da nisam ni znao.I sad šta je tu simpatično.Kada idem u nabavku deci po pelene i ostalo, obavezno dobijem domaći da kupim farbu za kosu.Naravno crvenu.

-Hej, kupi mi onu moju farbu za kasu.-kaže meni supruga.

-Koju tvoju?-uvek se pravim blesav.

-Ma onu, moju,rubin nijansu.

Mislim se, sad ona meni još o nijansama.Počne da me dribla, a zna kako mi je.

-Samo ti meni lepo upiši kod boje.

-Aaaaa, ala si komplikovan.Evo, Rubin M59, Palette.

I tako vam ja odem da kupim boju u prodavnicu, a da se situacija još više iskomplikuje po mene, te boje za kosu redovno stoje na kasi, pa sad ja moram da tražim boju od prodavačice, koja je kao i moj brat ekspert za crvenu.

-A koju će te nijansu crvene?-držeći u rukama tri vrste crvene boje.

-Pa, hmmmm, rubin!-ala sam joj skresao.

-A koju nijansu rubin želite?Ovde imamo dve nijanse!

E sad me je pretvorila u veeeeeliikiii znak pitanja.Stekao sam utisak da se boja mog lica razlivala u nijansama svih crvenih boja.No, brzo se hvatam za zadnji džep farmerica i vadim džek pot u vidu papirića koji mi je supruga dala!

-Molio bih vas, dajte mi Rubin M59.-vešto pročitam naziv boje sa papirića.

Eh, samo da devojka za kasom zna da ja imam i vozačku dozvolu.A i dosta mi je više ove crvene!!!