To sam ja...

            Nekako sam danas jedva ustao ,ne znam čak ni na koju nogu ,ni na levu ,ni na desnu.Po mom raspoloženju,rekao bih na tuđu... Jutros nisam kafu popio ,cigareta mi baš i nije bila od pomoći ,a obaveze koje me čekaju nisu popravile osećaj od malopre.

            Na terasi sam. Dim cigarete mi se uvlači u kosu ,čekam da se nešto desi sa nebom , tražim Sunce ,neki žućkast trag ,pa da se zakačim za njega i ulepšam sebe iznutra. Ne ide. Ustvari ,sad već počinjem da filozofiram sa sobom i tražim u sivilu ,ili crnu ,ili belu boju ,ali ne vredi sivo je sivo. Zapravo ,život je posiveo ,preobličio se u nešto osrednje. Neverovatno je kako me opterećuju neke stvari na koje ne mogu da utičem da bih bilo šta promenio. Ta apatija života koja ne obećava ništa lepo me umara. Trudim se. Da ,trudim se da budem bolji ,da ne primećujem sve što kvari život ,ali nekako me sve nađe i negde me stigne. Evo ,danas me sustiglo ,baš na mojoj terasi ,mojoj terasi svesti.

            Čujem korake i poznate reči :"Tajoooo ,ja bih čoko." Ipak je Sunce pobedilo oblak!